Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Translate

Претражи овај Архипелаг

понедељак, 10. јануар 2011.

На четврти поглед

Сачувај, Боже, тзв. савремену српску литературу  од…. оваквих и сличних примера 
Један од знакова препознавања
“Наративни образац Библиотеке је препознатљив – јунак-чудак, заробљен у своје помало помало смешне педантско-намћорске навике, изненада бива избачен из колотечине неким необјашњивим збивањем, које нарушава постојећи поредак у тежњи успостављања другачијег реда/ Приче из ове књиге такође развијају два наративна тока. Један чини свест јунака-чудака а други фантастички свет. Он делује продирући у стварносну сферу, док ликови покушавају да га како-тако поимају и укроте. Актери се понајчешће љуте на појаве друге стране. Сусрет свести ликова са не-рационалним регијама и у претходним остварењима има хуморну димензију, која је у последњем прерасла у темељни израз целине…” пише Душица Потић ( у “Пољима”, рубрика Лозинка, Стратегија узмицања, бр. 421 / јул-август 2002), критичарка- свезналица, – у једном предугом псеудо-критичарском чланку само ауторки разумљивом до краја.....

Видети више:
    http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4/

Нема коментара:

Постави коментар

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови