Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Честитке и коментари

„Драги Мирославе Лукићу,

Хоћу само да изразим своју радост и неку врсту ганутости, када сам прочитала у „Билтену ЗАВЕТИНА“ да сте ви добитник највише награде „Српске духовне академије“ – књижевне награде „Раваничанин 1“ – награде за животгно дело; мило ми беше око срца и унесе ми наду и веру у светлију будућност да још постоје они који имају уши да чују и очи да виде, те препознаше да сте ви тај духовни Светионик.

Од срца Вам честитам и желим да још дуго у здрављу и миру поживите и стварате.

Заувек Ваш пријатељ , Соња“ (4. јуна 2015)

Сличних, не баш овако од срца написаних честитки, стигло је до данас неких тридесетак на моју адресу из Сомбора, Апатина, Ниша, Прокупља, Врања, Крагујевца, Прибоја, Пријепоља, Књажевца, Пожаревца, из Швајцарске, Немачке, Француске, Канаде (Торонта). То није била ствар куртоазије: они који су ми писали, и пре него што сам примио награду, као да су се обрадовали више од мене. Међу пријатељима, који су ми се јавили тим поводом, није било ни једног добитника ове награде, осим песника Мирослава Тодоровића. А највише су се, више од мене обрадовали тој награди, понављам – песници, јер то је, како сам на додели овог признања схватио, награда коју додељују песници песницима. - ЛеЗ 0008810


субота, 11. јануар 2014.

Četiri generacije Cvetkovića raslo uz turbine

PRVI DALEKOVOD
U SRBIJI
SNAŽAN zamah leskovačke tekstilne industrije zahtevao je struju, što je bio povod za izgradnju hidroelektrane, ali i prvog dalekovoda u Srbiji od Vučja do Leskovca u dužini od oko 17 kilometara. Tako je Leskovac postao treći grad u Srbiji posle Beograda (termoelektrana na Dorćolu) i Užica (hidroelekrana na Đetinji) koji je dobio struju. I za ta dva elektroenergetska objekta bio je zaslužan pionir elektrifikacije u Srbiji - Đorđe Stanojević.

- STARIJI radnici su mi pričali da, dok sam bio dete, nisu mogli da me sklone sa postrojenja. Tako su i moja deca ovde porasla kao što raste i petoro mojih unuka. Naviknuti su na buku i snagu reke Vučjanke koja godišnje proizvede oko pet miliona kilovat-sati električne energije - započinje svoju priču Ratko Cvetković iz Vučja.

Njegov sin Saša je sada šef postrojenja, a ovde su radili i njegov otac Vladimir i deda Vukadin. Njihov ukupan radni staž je 30 godina duži od radnog veka hidroelektrane koju su svi doživljavali kao svoj drugi dom.
- Dok sam bio šef elektrane, od radnika sam tražio da se prema njoj odnose kao prema svojoj imovini i da rade onoliko koliko bi radili kod svoje kuće. Sam sam se tako ponašao punih 36 godina - kaže Ratko koji će za šest meseci otići u zasluženu penziju.
Odgovornost osmorice radnika hidroelektrane je velika. Otklanjaju manje kvarove i sami prave potrošni materijal koji se teško nabavlja.
- Ovde sam odlučuješ, a od tvojih odluka sve zavisi. Posao nije lak, ali će mi ipak, mnogo nedostajati. Uteha je to što sam imao sreću da radim ono što volim i što živim u blizini, pa ću moći da dođem kad god se zaželim - kaže Ratko.
Hidroelekrana zahvata deo vodnog toka reke Vučjanke, tako što se sistemom rešetki voda sprovodi u kanal, a nakon prolaska kroz elektranu se vraća u matični tok. Karakteristična je i po tome što nije prestajala sa radom od izgradnje i što još koristi originalne osnovne delove nabavljene od tada čuvene kompanije „Simens i Halske“. Mnoge elektrane koje su iz ovog doba, čak i mlađe, rađene su po tehničkim karakteristikama koje su u međuvremenu prevaziđene, pa su prepravljane. Vučjanka je išla ispred svog vremena, a njene performanse su postale standard koji važi i danas.
- Pre osam godina najveća asocijacija stručnjaka u ovoj oblasti svrstala je HE u Vučju među objekte, pronalaske i dostignuća od opšteg značaja za razvoj svetske elektrotehnike. Bila je tada 63. u svetu, a 14. u Evropi sa takvim priznanjem - ponosno ističe Nebojša Stanković, portparol leskovačke „Elektrodistribucije“, autor monografije o vučjanskoj HE.
Mnogo je anegdota iz perioda njene izgradnje kada su se naši preci borili sa ćudima prirode. U međuvremenu, ona kao da je srasla sa kanjonom reke Vučjanke i postala njegov neizostavan deo. O tome se brinulo i prilikom dogradnje objekta 1931. kada je postavljen još jedan generator koji i danas proizvodi struju. Za razvoj turističkih potencijala potrebno je da se uredi pristupna saobraćajnica, objekti za prijem putnika namernika i ponuda koja bi ih ovde zadržala. Ipak, naš domaćin, Ratko Cvetković, pokazuje knjigu utisaka sa petnaestak svetskih jezika. Ne postoji nijedan strani zvaničnik koji je došao u Leskovac, a da mu se domaćini nisu pohvalili hidroelektranom u Vučju starom više od veka.
- Zadivljen krajolikom i elektranom, naš glumac Nenad Jezdić nam je prilikom posete rekao da se kaje što je posle srednje elektrotehničke škole otišao na glumu - smeje se naš ljubazni domaćin.
Dovodni kanal uklesan u stenu
PRIMENILI TESLINA DELA
HIDROELEKTRANA u Vučju je na inicijativu grupe leskovačkih industrijalaca, počela sa radom 1903. godine na dan oslobođenja Leskovca od Turaka. Bio je to, posle Užica drugi takav objekat u Srbiji. Izgradnju kompleksa, predvodio je Đorđe Stanojević, profesor na Velikoj školi u Beogradu. On je bio jedan od retkih ljudi u Srbiji koji su u potpunosti shvatali značaj Teslinih dela. Dovodni kanal, dužine 986 metara, širok je i dubok oko jednog metra, a na pojedinim mestima je uklesan u stene planine Kukavica, čiji je najviši vrh na 1.441 metru nadmorske visine. Visinska razlika od akumulacije do postrojenja je 139 metara, a dužina dovodne cevi čiji je profil oko pola metra je 235 metara.




Četiri generacije Cvetkovića raslo uz turbine | Srbija | Novosti.rs

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови