БОБОК (наставак) - Ф. М. Достојевски

*

—   Ја бих поживео! Да .. . знате ... ја бих поживео!, — чу се, наједном, нови глас који је долазио негде између генерала и оне нервозне госпође.

—   Зар не чујете, ваше превасходство, онај опет о истом. Ћути тако три дана, па ће наједном: »Ја бих поживео, знате, ја бих поживео«. И то казује с неком слашћу, хи, хи!

—   Лакомислено!

—   То га мучи, ваше превасходство, знате, он већ тоне у сан, још од априла је овде, и све тако, одједном: »Ја бих поживео!«

—   Ипак је досадно, — рече његово превасходство.

—   Да, досадно, ваше превасходство, хајде да опет пе- вамо Авдотју Игњатјевну, хи, хи?

—   А, не, хвала вам. Не трпим ту свађалицу која се дере.

—   А ја вас обојицу не трпим, — рече с презиром ова. — Вас двојица сте веома досадни, ништа лепо не знате да испричате. Знам ја о вама, ваше превасходство, једну причи- цу, како вас је једном испод једног брачног кревета неки лакеј метлом потерао, не размећите ми се и ви.

—   Одвратна жена!, — прогунђа генерал кроз зубе.

—   Мајчице, Авдотја Ингњатјевна, повика наједном ду- ћанџија, — моја госпођо, кажи ми, да ли се ја то молим, или се друго нешто збива?

—   Ах, овај опет исто пита, предосећала сам, осећа се задах од њега, смрад неки, то се он преврће!

—   Не преврћем се ја, мајчице, не осећа се задах од мене, моје је тело сасвим очувано, а ви, ви сте почели да трулите, од вас се шири неподношљив задах, чак и за овакво место. Ја само из пристојности ћутим.

—   Ах, како вређа, одвратно! Од њега заудара, а он мене оптужује.

—   Ох-хо-хо! Само да ми дође што пре четрдесетодневни парастос, да чујем како плачу нада мном; јецај жене и тихи плач деце!

—   Ето, за чим он жуди: најешће се кољива и отићи. Ах, кад би се неко пробудио!

 —  Авдотја Игњатјевна, — рече чиновник снисходљиво. — Причекајте мало, сад че нови почети да причају.

—   Има ли међу њима млађих?

—   Има, Авдотја Игњатјевна, чак и младића.

—   Ах, то би баш требало!

—   Зар још нису почели, — упита његово превасходство.

—   Још се нису пробудили чак ни они који су пре три дана сахрањени; знате, ваше превасходство, ћуте понекад по недељу. Добро је што су их јуче и данас све некако одједном довезли. Иначе, на ђесетак хвати око нас су све сами они прошлогодишњи.

—   Да, занимљиво.

—   Ето, ваше превасходство, данас су сахранили и тајног саветника Тарасевича. Препознао сам гласове. Познајем његовог синовца, он је малочас спустио сандук у раку.

—   Хм, где је он?

—   Ту, лево, ваше превасходство, на пет корака од вас. Готово уз ваше ноге... Требало би да се упознате, ваше превасходство.

—   Хм, не могу ја ... зашто ја први?

—   Сам ће он, први ће почети, ваше превасходство. Ње- му ће то чак ласкати, сарао мене овластите, ваше превасходство, и ја ћу ...

—   Ах, ах, шта се ово са мном збива?, — поче одједном да стење нечији нови, уплашени гласић.

—   Нов је, ваше превасходство, нов је, и како брзо стиже! Они понекад по седмицу ћуте.

—   Ох, чини ми се, млад је, — врисну Авдотја Игњатјевна.

—   Ја ... Ја ... Ја сам после компликација, изненада, — промуца у том трену младић. — Мени је Шулц дан раније казао: у вас, вели, има компликација, и ја сам наједном пред зору умро. Ах! Ах!

—   Па, шта ћете, младићу, — са саосећањем и, очито, ра- дујући се новајлији, рече генерал, — утешите се! Изволите у нашу, да тако кажемо, Јоасафову долину. Добри смо ми људи, упознајте нас и оцените. Генерал-мајор Василиј Васиљев Первоједов вам је на услузи.

—   А, не! Не! То никако! Лечио сам се код Шулца, до- шло је, знате, до компликација, у почетку ме је стезало у гру- дима, кашљао сам, затим сам се прехладио: груди и грип ... и, ето, неочекивано, одједном ... што је главно, сасвим неочекивано.

—   Кажете, у почетку груди, — поче нежно чиновник, као да жели да охрабри новајлију.

—   Да, груди, шлајм, па одједном нема шлајма, боле груди, не могу да дишем ... и, знате ...

—   Знам, знам. Но, ако су вас груди болеле, требало је поћи Еку, не Шулцу.

—   Хтео сам, знате, стално сам хтео да одем Ботки- ну ... но, одједном ...

—   Боткин уједа, — рече генерал.

—   Ах, не, уопште не уједа, ја сам чуо да је веома пажљив, све унапред предвиђа.

—   Његово превасходство оно рече у вези с ценом, — каза чиновник.

—   Ах, немојте рећи... само три рубље узима, а прегле- да лепо, даје рецепт... хтео сам обавезно да идем ... при- чали су ми... Но, господо, шта да радим, коме да идем, Еку или Боткину?

—   Шта? Куда?, — поче да се тресе генералов леш од задовољног смеха. — Смејао се и чиновник, некако пис- кутаво.

—   Мој дечаче, мила и весела душо, како си ми драг!, — усхићено подврисну Авдотја Игњатјевна. — Ех, што нису таквог крај мене сахранили!

А, не, то већ не допуштам! И то ми је неки савремени мртвац! Но, још ваља саслушати, не журити са закључцима. Овај нови је неки слинавко — видео сам га малочас у сан- дуку — има лице преплашеног пилета, а то је најгаднији израз који се на свету може видети. Но, шта је даље.

*

А потом је почела таква »катавасија« да све нисам ни могао да упамтим, сви су се истовремено пробудили: пробу- дио се чиновник — државни саветник, и одједном је почео разговор с генералом о пројекту нове поткомисије у министарству, и вероватном  премештанују чиновника у вези с тим, што је све много забавило генерала. И сам сам сазнао  много новога, и чудио сам се на који се све сазнају новости  административне природе у нашој престоници.

      Затим се јавио један напола пробуђени инжењер, али је други лупетао све саме глупости; наши му нису досађивали: питањима, оставили су га да предахне. Најзад је и дама коју су јутрос сахранили на катафалку дала од себе знаке да се буди из свог прекогробног сна. Лебезјатников се (јер се онај чиновник- улизица, којега сам мрзео и који је лежао поред  генерала  Первоједова, тако звао) веома узнемирио, и много се зачудио што су се сви тако рано пробудили. Признајем, и ја сам се томе зачудио. Истина је, неки од ових што су се пробудили били су сахрањени тек пре три дана, такав је случај био с младом девојком од шеснаестак година која се стално смејала и, некако одвратно чак, сладострасно сме- јуљила.

—    Ваше превасходство, тајни саветник Тарасевич су се пробудили, — каза Лебезјатњиков некако нервозно.

— А! Шта то?, — прошушка некако презриво тајни саветник који се изненада пробудио. Било је у тону његова гласа нечег чудљивог и заповедничког. Ја сам почео да ослушкујем радознало, јер сам ових дана чуо о овом Тарасевичу неке саблажњиве и узнемирујуће ствари.

—    Ја сам, ваше превасходство, овог пута сам то ја.

—    Шта хоћете, шта тражите?

—    Само да приупитам за здравље вашег превасходства, овде се у почетку због ненавикнутости човек некако тескобно осећа ... Генерал Первоједов жели да се упозна с вашим превасходством, и он се нада ...

—    Нисам за њега ни чуо.

—    Забога, ваше превасходство, генерал Первоједов, Василиј Васиљевич ...

—    Да ли сте ви генерал Первоједов?

—    Не, ваше превасходство, ја сам саветник нижег ранга, Лебезјатников, слуга покоран, а генерал Первоједов ...

—    Глупости! Молим вас да ме оставите на миру.

—    Престаните, — најзад достојанствено прекиде генерал свог клијента из гробља.

—    Имајте на уму, ваше превасходство, да се нису још пробудили, али пробудиће се, то сада они од ненавикнутости, после ће бити другачије ...

—    Доста, — поново рече генерал.

       =  Види наставак

Чије је политичко чедо - Ципрас?

...

Уз неспоран политички узлет Алексиса Ципраса готово обавезно се спомиње име Ангеле Меркел – у политичку орбиту лансирала га је побуна против њеног диктата беспоговорне и ригорозне штедње

Алексис Ципрас је преко ноћи постао политичка звезда готово планетарних размера. Стигао ниоткуда.
Није потомак моћних политичких династија, Папандреуа и Караманлиса, које деценијама нису напуштале, другима препуштале, грчки трон. Није син богатих „Оназиса”.
Јуноша који је, на пречац, из политичке колевке ускочио у понорну арену високе политике. Незнанац који је, намах, постао препознатљив лик, за чијом биографијом не треба трагати – ено, га у ударним вестима најмоћнијих електронских медија, на првим страницама новина, на насловницима најутицајнијих недељника.
За једне омамљујући мит, симбол на заставама понижених губитника који се буде и усправљају као гневни бунтовници. За друге (претећи) баук који кружи Европом, њихова ноћна мора.
Политички Давид који креће на политичке Голијате. Или, прецизније – на Голијата. Уз Ципрасово име, његов (неспорно) метеорски политички успех, у немачким медијима се, готово обавезно, спомиње име Ангеле Меркел – он је канцеларкино нежељено (политичко) чедо.
У политичку орбиту лансирала га је побуна против њеног диктата беспоговорне и ригорозне штедње, с фаталним последицама. Отпор њеној (пре)моћи и немачкој, готово империјалној, доминацији на Старом континенту.
Један од оних парадокса какви су могући само у политици: Ципрас се попео на трон, добрим делом (ако не и превасходно) управо захваљујући немачкој канцеларки која је чинила, и учинила, све што је било у њеној моћи да га у томе спречи.
Ускочила је, индиректно, у изборну арену бацајући на грчки сто јаку карту како би помогла њеном идеолошком (конзервативном) сабрату, сада већ бившем премијеру Самарасу – запретила је грчким бирачима да ће, изаберу ли Ципраса, остати без (насушне) финансијске помоћи. Можда и места у европородици.
Уцена се вратила као бумеранг. Грци се, видело се то у ноћи Сиризиног (заправо Ципрасовог) великог изборног тријумфа, нису преплашили – „нишанећи” у Меркелову, на предизборним скуповима, зарадио је највише аплауза и, потом, гласова.
Сада се најмоћнија жена света (не само по „Форбсу”) хвата за главу. Њена (пре)моћ почиње, готово драматично уочљиво, да се круни и растаче. Више не владамо ситуацијом, пожалио се новинарима „Шпигла” један (неименовани) немачки званичник.
Неприкосновена „мути”, како је почесто, у мешавини милоште и благе ироније, ословљавају њени земљаци, осећа да јој ствари, у доскора, чинило се, слепо послушној европској фамилији, измичу контроли.
...
         = извор: видети више: Политика

___________
  из најновијих коментара

Branko Nikolić | 07/02/2015 20:11

Nije Ciprasa stvorila Angela Merkel, već višedecenijska neodgovorna ekonomska politika svih dosadašnjih grčkih vlada. Osnovno pravilo koga se drže skoro svi političari, a naročito ovi sa juga Evrope, je: SAMO NAIVNI VERUJU U PREDIZBORNA OBEĆANJA! Ali, ono što je najvažnije, Evropa može bez Grčke, ali Grčka ne može bez para, bez novih kredita! Mislim da će se EU, u slučaju da dođe do većih problema sa Grčkom, jednostavno podeliti na LIGU ŠAMPIONA (petnaestak zemalja severne i srednje Evrope) i LIGU EVROPE (ostatak EU), a Zapadni Balkan će još dugo da igra u kvalifikacijama, pa će mu se dodati i plej of i plej aut ako treba. Uostalom, EU je i nastala kao ekonomska zajednica i već šezdeset godina se bori da bude treći stub svetske ekonomije, pored američkog i dalekoistočnog. Sa svojim hoću-neću i Velika Britanija ide Merkelovoj na živce, pa će mlađani Aleksis morati uskoro da bira: ili će se povinovati onima koji drže kasu ili će biti oduvan kao dosadni komarac koji neugodno bocka.

goran Stanojevic | 07/02/2015 20:27

Složio bih se sa čitaocem g.Andrićem, uz svo poštovanje prema autoru....ovakav tekst u stvari govori o nama, i o našem doživljaju sebe samih. Da smo mali potlačeni narod koji "veliki" jednako tlače. Ta histerija o novom Grčkom premijeru je u stvari naš glas protiv te snage koja nas "tlači" pa su vidjeni novinari i tabloidi jedva sačekali da slavodobitno likuju nad propasti svetskih institucija i nemačke premijerke. Kao i većina nas samih, pa samim tim i naših političara, želimo da čujemo samo ono što nam prija i da izvlačimo samo zaključke koji nama odgovaraju. Ali realan život nije takav, i drugi narodi, i mnogo veći od nad trpe neke kompromise, to je realan život, stalno moraš da radiš a ne da kukaš nad svojom sudbinom i kako su nam krivi svi. Mislite da je jednom Amerikancu, Rusu ili jednom Austrijancu sve potaman ? Grešite, svako ima svoju muku. Grčka ima (tuđeg) novca za život do marta,a posle ? Da, taj novac su pojeli korumpirani političari i tajkuni, poznato vam je od negde ?

Џејми Шеј | 09/02/2015 02:49

Ezra Paund: "Reci da fabrike ne mogu da rade zbog nedostatka novaca, isto je kao i tvrditi da nije moguce izgraditi put zbog nedostatka kilometara".

Vladimir Mladenović | 09/02/2015 13:27

Kako je autor postavio tekst ispada da je za EU najbolje da izbace Nemačku iz članstva pa da "procvetaju". Da li je moguće da iko veruje da će Amerika, Francuska, Italija i ostale velike evropske zemlje zarad Grčke reskirati dobre odnose sa Nemačkom?

Neće to tako ići. Ne može se zaduživati u inostranstvu i istovremeno povećavati plate u zemlji. To jednostavno nema nikakvu ekonomsku logiku. Podići, kao što hoće to da uradi Siriza, plate sa 580 evra na 750 u proseku kroz manje od dve godine uz ekonomske pokazatelje koje trenutno ima grčka privreda je, jednostavno rečeno, samoubistvo. Videće se to već za neki mesec kada ponestane para da se isplaćuje i ovo što se dosada primalo.