Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Translate

Претражи овај Архипелаг

понедељак, 22. мај 2017.

БРШЉАН ОКО МАНУСКРИПТА / Белатукадруз


ЧЕТИРИ ТАМНЕ ПЕСМЕ

Увод у респективну поетику 
(поетику више једноставности)

Нико више и никад више тако!
Насупрот духу епохе и духу који не мари
За носталгију која у души крвари.
Господе, ја сам запалио свој живот, гле.
Вампирски дух љубави  малерозне
Буди ме у ноћи као напев  стари
Витла и сеје ко пепео на тле,
Да ме одува у винограде грозне...

            Београд – Мишљеновац, 1972.

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић, седамдесетих година двадесетог века)











































АУТОПОРТРЕТ ИЗ ЛЕТА 1972.

У  сенци старог дрвећа,
У беспрекорном огледалу воде  –
Тај ме анфас на Пушкина сећа,
На све оно што заувек оде.

Високо чело. Облак црне косе.
Тужне очи. Чулне усне.
Ту слику речни вали носе
Негде да се заувек згусне?

Уста су пуна речи бола,
Очи блистају тужном лепотом.
Ни трага  од дроге, алкохола:
Очи су пјане – животом.

Веђе су скоро циганске, црне.
На челу нема старачких бора.
А радост кад утрне
У очима засија Аурора

бореалис. У  сенци старог дрвећа,
У беспрекорном огледалу воде  –
Тај ме анфас на Пушкина сећа,
На све оно што заувек оде...



УСТОЛИЧЕЊЕ ПЕСНИКА

Песница у нос је била прво,
Модрице, мучно искуство и безмерје.
Мрак паланке, блуд каћиперке. Не дрво
Живота. Бах и Аријадна, и предвечерје.

Пејсаж за пејсажом се ређа.
Премештају се ствари великом брзином.
Нестају  смеђа дуга – извијена веђа
Лепојке, као препелица за врзином.

Искрсавају путници на друму.
Непознати витез на коњу.
Све је то најава оног који треба
Да наиђе и узме реч потоњу.

Оног што мотри пурпурне букве.
Пашњак под брегом.
И галебове што се такмиче са кочијама сна,
Белцима бесним, махнитом запрегом...

Чини му се да чује звоњаву
Неке клатедрале у Шартру, можда оргуље?
Подиже поглед и спази белу камилавку
Како атерира одзго. У очима: гори уље,

као у кандилу. Таме царство отвори се.
И независно од импулса чулног света,
Његова осећања и његову машту
Спопадоше страховања клета...

Манускрипт књиге "СУДБИНА РАБА МИРОСЛАВА", понуђен београдској "Просвети" у јесен 1973, чува се, необјављен у  Документационо-информационом Центру "Сазвежђа З" у Мишљеновцу (Звижд). Прича о том рукопису је испричана на неколико место, пре свега у "Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију"*




ПОСМРТНА  УТВАРА
    
         Посвећено успомени на самоуког Димитрија Баџића, 
песника родом из Хомоља

Кад тврди сан падне на села и људе
Мисли о ноћним утварама, насрну попут куге,
И почну да испредају  невероватне и худе
Кошмаре. Срце лупа од  привиђења и туге.

Болесник без наде, вапим за животом,
Знајући да ми се ближи дан тамни.
О, кад би моје речи што лепршају небом
Гвозденом писаљком, неко замамни,

У камен најтврђи за вечни спомен урезао!
Ето, вићем на неправду, на мук.
Порушио ме је од свуда апсурд овај;
Лежим међ травама горским, ко хајдук.

Ноћна утвара – куда се деде?
Разнео је ко плеву анђео заштитник, или вихор-витез?
Видим кроз пенџер неке дрвореде,
А осећам, мирише ми у коси бели слез.

Почивам међу травама горским, ко хајдук.
На веђама је мојим лепим смртна сен.
Гробу кажем: ти си колевка моја.
Црву толкујем: не буди лен.

Као облак прође срећа моја,
Као облак над горјем и клисуром, далек, бео.
Као стада оваца, бачијарке, мит, Троја,
Орфеј, и живот од болести и лажи окорео.

Брат постајем кнезу тамнила и друг совама.
Кажем снегу: падни на земљу древну.
Говорим анђелима: не плешите под јовама.
Понављам валовима: зауставите хуку ревну.

Еда ли по разуму моме лети анђео?
Шири крила своја бела на југ?
Гаранати записи заклањају га сенима својим.
(Псалмима букти моја душа ко запаљен луг!)

Видех зори трепавице, очи плаве.
И као што вода камење спира
Ишчезоше у часу чудесном из моје душе
Сумње ноћне. И у мом срцу Неко засвира...

                              (Крајем лета 1972.)


         = извор: Манускрипт рукописа књиге "Судбина раба Мирослава", 1972. Из необјављених рукописа српских песника


___________

         * Прича о том манускрипту, који је обележен бројем "89" у редакцији  највећег државног издавача у Србији, београдској "Просвети", одбијен и враћен са уобичајеним немуштим образложењем да није било могуће , итд. ; говори, барем мени, о томе - какве су биле те редакције, и ти уредници, тада; које је све време сахранило, а Бог све узео под своје, али надам се да ће говорити и онима који долазе после нас: као опомена будућима, да не даве песнике који долазе, ипак долазе, из најнеочекиванијих праваца. Праве песнике, чак и кад их не препознају на време, не могу удавити као мачиће у лавору, тамо некакви уредници по укусу епохе, или по неком другом критеријуму. Увек неко претекне, да посведочи, потврди, натера будуће да се замисле. Ја сам тим песницима-уредницима опростио, Бог да им душу прости, али не и предао забораву истину о том шкакљивом одбиру, елиминацији. Ко елиминише, боље, биће елиминисан... (18.маја 2017)

недеља, 21. мај 2017.

субота, 20. мај 2017.

ФАТАМОРГАНЕ / Белатукадруз


Сталнo ме прате последњих година
Деценија; у ствари, одувек су ме привлачиле.



ОПЕТ ТО ИСТО, АЛИ ДРУКЧИЈЕ


1
Свак се својим вратима затвара.
Знам  која су то врата,
затворио сам их : али
 коме?
То су врата која не може
отворити нико други!
Врата без браве.

(Нико, осим мене, не зна
шта је иза ових врата.)

Ја сам своја затворио
и суочио се са кржљавим растињем
на заборављеном отпаду.

2
Већ од ноћас,
 од синоћ је то почело.
Нови вртлог. Од милион могућности
одлучити се само за једну .
Свуда постоје паралеле, радовао сам се
проналазећи их, препознавајући.
Богочовек је мера свих бића и ствари.
Свака мајка рађа Божјег сина, и ниједна
није крива што већина заврше као идиоти.
Што више прикривамо Бога у себи,
све више шурујемо са расипањем енергије.
На дрвету, које сам ја , на гранама
већ се злате чудесне јабуке.
И беле се на месечини паунице.
Моје се стабло неће осушити
и кад ме више овде не буде било,
и тајна о томе је у моме корењу,
којим је моја личност тајанствено повезана
са свим видљивим и невидљивим световима.
Мој живот у свим безбројним нијансама
својим, непрекидно је преливање
природног у натприродно
и натприродног у природно,
небеског у земаљско
и земаљског у небеско.
Колико је потребно небеског и природног
зрну пшенице да проклија, колико
за рашћење и сазревање човека и рода људског!…

3
Планови, планови, планови!
Уграђени су, као песак или креч,
као горуни или јабланови,
у Нову кућу, у Нови роман.
Сећам се оне вечери
кад смо се враћали : спуштене рампе,
варница захуктале локомотиве.
Музике опроштаја, музике сетне.
Рже коњ
  беле сабласне гриве
обасјан сјајем анђела са лампом.
Бриде привиђења, као дланови
(живот распршен и бунован,
нису спутали погрешни планови).
Апсорбује их Нови роман…

  (26. 12.  1971. – 16. 11.  1996.)

 (29. 11. 2012 )

          = из необјављених рукописа српских песника

Dusica Bilkic - Kiso tiho padaj!

Kако се заштити од УРОКА и ПРОКЛЕТСТВА ? (Serbian orthodox church)

Сузе јаче од смрти - Suze jače od smrti (Svedočanstvo)





Отпремљено је 09.09.2011.
Фасцинантно и потресно сведочанство: http://www.prijateljboziji.com/index....
Овај видео, део је садржаја Филма "Клетва",који можете погледати на нашем сајту www.PrijateljBoziji.com

Христос не само да прима грешника, већ га очекује, тражи, пресреће...свуда, па чак и на оним местима где би мало ко зашао. Ово је кратка прича о свепраштајућој љубави Христовој према грешницима који се кају. Ко би очекивао да ће се затворским ходницима икад проломити громогласан, покајнички повик окорелог, опасног криминалца, силеџије и убице: "Христе! Христе! Зар си ми опростио?!"

Kако Бог утиче на вас свакодневно? (Serbian orthodox church)

Увек знајте да Господ има план за вас! (Serbian orthodox church)

Зашто Бог допушта трагедије и несреће? (Serbian orthodox church)

Ове речи које спирају грехе са душе! (Serbian orthodox church)

ЗАГЛЕДАЈТЕ СЕ У ОЧИ СВЕТЕ ПЕТКЕ (Serbian orthodox church)

Ево шта ће се десити са Србима (ПРОРОЧАНСТВО)

Да ли сте чули ово невероватно ПРОРОЧАНСТВО? (Serbian orthodox church)

Usnija Redžepova - Kazuj krčmo džerimo

SEVDAH - JOSIPA LISAC I EDIN KARAMAZOV - NIZ POLJE IDU BABO SEJMENI





Отпремљено је 17.11.2009.
SEVDAH - JOSIPA LISAC I EDIN KARAMAZOV - NIZ POLJE IDU BABO SEJMENI

Sto ti je, Stano mori - Rade Serbedzija & Amira Medunjanin/Rade talks ab...



Отпремљено је 02.03.2010.
Isjecak iz dokumentarnog filma:

Stories of Sevdah the Balkan Blues

Danica Krstić-Ajde slušaj,slusaj kales bre Andjo





Објављено је 02.06.2013.
Ruski dom-24.05.2013. IV Vaskršnji koncert pod pokroviteljstvom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja.Bora Dugić,Oliver Njego,Suzana Šuvaković,Danica Krstic,Slađana Milošević,Danica Krstić izvodi pesmu ,,Ajde slušaj kaleš bre Andjo,, sa dečijim horom iz Vranja ,Muzičke škole St.Mokranjac.

Danica Krstic-Site Devojcinja-MACEDONIAN SONG



Објављено је 19.09.2012.
Koncert povodom Đurđevdanskih svečanosti 22.maj.2012.Knjaževsko Serbski Teatar.Pod pokroviteljstvom Skupštine grada Kragujevca i pod blagoslovom Episkopa Šumadijskog g-dina Jovana.Odlična publika,odličan orkestar i još lepše izvođenje mlade Kragujevčanke.

Danica Krstic - Sudbo moja

Danica Krstic - Milica jedna u majke


бјављено је 04.10.2015.
Seti se moje pesme - serijal Ksenije Cicvarić.Danica Krstić u izvođenju pesme ,,Milica jedna u majke,,
Za razliku od predhodnih emisija, gde smo kostimima pokušavali da vas vratimo u vreme kada su živeli i pevali pevači koje predstavljamo, u ovoj emisiji smo koristili narodnu nošnju i njene detalje, jer je to bio imidž Ksenije Cicvarić.

Danica Krstic - Zapevala sojka ptica



Објављено је 05.07.2014.
Serijal ,,Igrale se delije,,- .Danica Krstić peva pesmu ,,Zapevala sojka ptica,,Veliki narodni orkestar Vlade Panovića,urednik emisije Nena Kunijević

Zašto smo izgubili Aprilski rat 1941. godine

Adolf Hitler - Govor iz 1934. godine, Nirnberški miting (srpski prevod)



Отпремљено је 16.09.2011.
Isečak iz filma "Trijumf volje". Adolf Hitler se obraća svojim pristalicama na Nirnberškom mitingu.

Visoko Postavljeni Uran - Reforme u Drzavi i Drustvu!

"Haos u Vašingtonu, impičment preti, Rusi sve nervozniji"

ИЗВОДИ (001) / Белатукадруз

Изводи из дневника о јунацима 
мојих потенцијалних романа

Пробудио сам се око пет у одмах погледао кроз прозор. 20.05.2017. То је било северно небо, светло, и одмах сам изашао у двориште и осмотрио га мало боље.


8.09. 1997, 22:35 . – Данас писао М. Сто.....ћу. Одмах послао.. Сат касније, после повратка из поште, ненајављен, појави се Д. Ж. (Жена му ради у полицији.) И онај коме сам писао, и овај који је дошао сат касније, могли су бити полицијски доушници.Посумњао сам, јер ме Д.  неочекивано и као узгред упитао да ли виђам М. Сто.....ћa.
 – Дај Боже, да је моја сумња неоснована!*

Увеличано, то тако изгледа... још се није сасвим разданило. 20.05. 2017

*
Уторак, 9.9. 97. 6:48  ч.
Пробудио се пре двадесетак минута. Релативноист људских намера. Штектање сврака. Као да смо у шуми а не на Лабудовом брду! (Шума је око  наше троспратнице.)
Скувао кафу. Деца спавају....**

*
18:15ч.  Дошла у моју канцеларију. (Натечених подочњака.) – Не волим га...

Искористила време паузе за ручак. Изнутра закључала канцеларију. – Не волим га. – рекла је. – Хоћеш да ручаш? Вруће је оно што сам ти донела...(....)***

ПОГЛЕД У ИСТОМ ПРАВЦУ, али у ствари: три слична погледа на исто...
20.05.2017. који минут после пет***

______
    
      * Пре него што сам синоћ легао, прелиставао сам једну од бележница вођених пре двадесет година. Тамо iма скандалозних ствари, које нису за објављивање. Писао сам о стварима које се не поверавају никоме. Можда ни анђелу чувару? Да ли сам био окружен посебном пажњом доушника, пре свега мојих старих пријатеља и познаника из младости, заврбованих од стране полиције? Или су то били најобичнији самостални провокатори, који су све друго промашили у животу? Д. Ж.  ме је доводио у веома непријатне ситуације, постављајући често питања које пријатељи не постављају пријатељима. Жена му је оболела од најгоре болести, волео ју је и био очајан; видео сам их једном на Зеленом Венцу заједно; пар дана касније је преминула... Затим је, неколико година касније, после бомбардовања, преминуо и Д. Ж. (мој вршњак).
М. Сто.....ћ је окончао живот под веома апсурдним околностима; одао се алкохолу и самоћи; и умро сам у својој кући (пронашли су га, тако сам чуо, скоро десетак дана касније, кад је његов леш већ био у распадању). Ја сам то сазнао са грдним закашњењем од неколико година. Бог да му душу прости...

      ** И овог јутра, као пре двадесет година, деца спавају у својим собама, јер касно лежу. Заменили су дане тамнилом ноћи. Живот им није ишао на руку (као ни мени). Лишће дворишних ораха шуморило је на јутарњем ветру; гледао сам, према сверном небу, као пре двадесет година, док сам кувао кафу; онда сам посматрао панораму Раковице са Лабудовог брда, овде - небо изнад брегова на северу, Црни Врх. Онда сам осећао можда већу горчину него данас; и небо је, иако прошарано, траговима млазњака, можда лепше него оно изнад Раковице...

    *** Ту жену, свачију и ничију, ко зна ко ми је послао; требало је да је одмах отерам; или да побегнем, од ње, главом без обзира. Али она је, као и све искусне лавице успела после неколико месеци да ми се увуче под кожу, и даље ми не пада на памет да било шта друго причам. Не, нећу да уништавам дневнике. Многе лоше ствари су ми се догађале, али можда и зато што и ја сам нисам био анђео...


Korida kod Hitka Sanica


Објављено је 04.02.2017.
Tradicionalna korida kod domacina Hitka Kucukovica dugogodisnjeg uzgajivaca bikova u mjestu Sanica.
Sanica je naseljeno mjesto u Bosni i Hercegovini u opštini Ključ koja pripada entitetu Federacija Bosne i Hercegovine.
Područje uz rijeku Sanicu poznato je pod jednim imenom Sanica ili Sanička dolina.

Na snimku je prikazano pored borbe bakova, narodno veselje uz estradna zvijezdu Canu (Stanojku Bodirožu)

Warning - no one under 18 years of age
BH KORIDE
BORBE BIKOVA

1.Cevljanovici
2. Edinova korida (Vlasinje)
3. Korida Kiseljak
4. Korida Kiseljak
5. Boom Korida Vitez (I.dio)
6. Boom Korida Vitez (II.dio)
7. Korida Han Pjesak
8. Korida Vlasenica
9. Korida i straparijada Vucja Luka
10.Korida Čajniče Metaljka
11.Korida kod Bahka (Srebrenik Špionica)
12.Korida u Srebrenici
13.Korida i furmanska moba Borike
14.Humanitarna korida vitez
15.Korida kod Tubića
16.Korida Krusčica
17.Korida u Sanici kod Hitka
18.Viteška korida (Vitez)

Ika Petrisorovic - Moj zivot

BETULA SA ONOGA SVETA

Dejan Lucic NOVI VLADAR SVETA STIZE

Stefan Popesku - Vlaško kolo, frula


Објављено је 08.10.2015.
Stefan Popescu - Vlaško kolo na fruli


Старац Јосиф - Шта нас чека?



Објављено је 06.02.2016.
Пре 10 - 15 година Старац Јосиф беседи о пророчанствима светогорских стараца и стању пред крај света.

Пут за Небеса почиње овде на земљи, зато је јако важно да своје државе уредимо по Божијим законима и правилима, да буду душеспасоносне творевине, иначе нас неће бити.

Подржите нас и пратите и преко фејсбука:
https://www.facebook.com/PravoslavniC...

ALARMANTNO! SRBIJA SE SPREMA ZA NOVI RAT: Belorusija naoruzava Srbiju do...

NEVEROVATNO! DODIK NASRNUO NA BAKIRA IZETBEGOVICA! EVO STA SE SPREMA...

FRANCUSKA NA NOGAMA!!! DA LI MAKRONOVA ZENA U 64.GODINI PREUZIMA VLAST ?!

петак, 19. мај 2017.

Шта бих да поручим нашим професорима и критичарима, наметачима разних праваца, модерних секти, “последњих крикова” у књижевности?

Белатукадруз
Шта бих да поручим нашим професорима и критичарима, наметачима разних праваца, модерних секти, “последњих крикова” у књижевности? 




СВИТАЊЕ

Вежбај мнемотехнику. Помоћи ће ти понекад у памћењу да си жив. (Станислав Јежи  Лец: Неочешљане мисли… – Подвучено 19. 04. 2012)

Вежбам мнемотехнику посматрајући тај пут, којим треба да крену сви прљави људи да се окупају у вировима дубоким.
Шта бих да поручим нашим професорима и критичарима, наметачима разних праваца, модерних секти, “последњих крикова” у књижевности?
Нека поново читају Леца: После сваког “последњег крика” књижевности, обично очекујем њен последи дах.
Кад мислим о духу савремене књижевности, не видим ништа до сумрак, мрак, и не чујем ништа друго до дахтање, последње дахове…

ПАЛЕЋИ ЈЕДНУ БЕЛЕЖНИЦУ ИЗ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ДВАДЕСЕТОГ  ВЕКА

… Привлаче ме одблесци, као и цветови белих барских локвања.Обична камара сламе изазива у мени читав низ асоцијација, које потискујем као и извесне слике: плот од прошја, трула зђубросана слама, лемезје, и доживљаје из којих вире...провалије...Месим топло унутрашње тесто; играм се отежао од искуства, уместо да испечем то што месим и што сам замесио...

Ројио се очај. Изнад главе је висила кристална секира тишине.То, што су ми предвиђали извесни пророци, није се остваривало. Никако да се оствари.

Самоћа је постала мој друг.
Сивоплава брда. Сасушена трава.
Ветар и борови, фијук и круг.
И схваћен напор упорног мрава.

Принудили су ме да напустим драго место. Фино!
Туга се пуши као пикавац одбачен.
Сит сам овог друштва, али му се враћам
иако сам, свакодневно, тлачен.

Колико је сати? Време непрестано цури.
Јата прошлости као врапци слећу,
Неизрециве чежње, планине, висови сури,
на белину папира на коленима, на коме пишем.

Живица захуји кад помислим:
Не смем, не смем да уздишем!

*
Као и гвожђе, као неко патњама прекаљен.
Језик ми је сув, чиме да овлажим усне?
Поље се суши као нежно месо шљива.
Чекам да се мисао у мени згусне.

Чачкам травом нос, ох, како кијам.
Канте за смеће, у које епоха баца
бисере, јаспис, и милион пољубаца.
Сувише дуго се, ко душе премнинулих, увијам
око паклених кругова и живих мртваца!

Дижем се и јурим - не у паркове, у шуме:
дрвеће је високо мени лек!
Замагљени хоризонт се с небом смешао.
Баш ме брига да ли ће ико икада да разуме!
Помислих кад сам из спаваоне
у шуму прешао...



*

Било је мирно. Па, команда: На десно равнајс!
Сунце се рађало док смо у строју
извршавали ову команду, ко пчеле у роју,
ко бубе. С главом у песку, слични ноју.

Па оно водниково: "Живље, бре!"
Пикавци су као сасушене глисте
чекали да их метле помету...
Мој живот више није био оно што је био пре.

Само што су се враћали Стихови за Лепотицу, исте
неке мисли расуте у даљини, у свету.
Тутњали дајчеви, транзистори, гушили риме,
и наметали неиздржљиву монотонију
ужареног поподнева. Далеки брегови, о како
вас волим: јер чувате чежњу и иронију...

.....


Све се у мени помешало, закувало, па ври... У катедрали међу густим боровима кроз које се назирала плавет мора било је мало, можда шест, седам људи. Господе, смилуј се, опрости нам грехе које никада нисмо учинили!Сачувај нас од сунчанице, ајкула и бркатих приморкиња вила, што седећи раширених колена на каменим клупама испред катедрале отпоздрављају "Хваљен Исус". ...

                = из необјављених рукописа српских песника

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови